Željko Mitić
- poezija -
VEROVATNO U NEPOVRAT
Ležim u mraku
i razmišljam
o stvarima
koje se nisu dogodile.
A trebalo je
da se dogode.
I gde su zalutale
sve te šanse za pravi život
što se svakom nude
bar jednom.
Čak i promašene ribe
depresivke
lujke
tabletomanke
sad mi baš nedostaju.
U najdubljem očajanju
važi pravilo
da svaki tračak nade
vene brže
od zelene salate.
Kiša šiba celu noć
ali ovaj put ne pomaže
i uopšte
sve se teže uspavljujem.
***
DVE SLIKE PORAZA
Izlazak sa bivšom
devojkom
i njenim sadašnjim
mužem
ne mora da bude
promašen.
U klubu
sa živom svirkom
posle tri ture
piće počinje da hvata
smejemo se
dodirujem bivšu
kolenima ispod stola
ona pomera bretelice
slučajno
otkriva sve više
svoje volšebne sise.
Smejemo se
i urlamo
kroz buku
dok kičmimo
njenog muža.
Ustajemo
da igramo
i nestajemo na kratko
u gužvi
tražimo se
po klozetima
i ona
nešto kasnije
leđima briše
pločice na zidu.
Piše mi poruku
na rolni
toalet papira
najbolja poezija
ikad
stiskam taj papir
u džepu
dok
se probijam nazad
kroz gomilu.
Osećam mučninu
ali
naručujem novu turu
ljigavo se
kezim
njenom mužu
buka i
lajt
počinju da smetaju.
Krećem kući
na ulici povraćam
po svom novom odelu
ćelavi klinci
mi dobacuju
dok brišem usta
kravatom
naslonjen na banderu
kroz zube im
jebem majku.
I onda prasak
flaše u glavu
i neke patike
pred očima
Najk Ribok Fila
sve lepi modeli
i sve veća
mučnina
daj nož
neko iz daljine
kaže
i neko viče
nemojte čoveka.
I
krv
teče niz ivičnjak
pravo u šahtu
i posle
ko zna gde
smrdi
ko vojnički klozet
i
kiša počinje
obrazi bride
kao posle brijanja
i postaje hladno.
I
gase se
ulična svetla
i ona iz
izloga.
***
POSLEDNJA SCENA
( DIPTIH: KURSK vs MERILIN MONRO)
1
Upaljeno kandilo
na zidu
hladne sobe
Olga
sedi kraj prozora
i više ne razmišlja
o predosećaju
koji je Dimitrij imao
pred poslednji odlazak
ni o novinarima
ni o kamerama
ne razmišlja.
Čak i ne plače više.
Ona
posmatra noć
i
steže zlatni krst na lancu
u jednoj
i komad
skvašenog papira
u drugoj
ruci
i
ćuti
dok upoređuje
otkucaje časovnika
sa otkucajima
svoga srca.
***
2
Kapetan Dimitrij je
jutros
poslednji put primetio
prizor užasa
oko sebe
i konačno prestao da brine.
Blago podignutih ruku
udobno zavaljen
u kožnu stolicu
negde u
Barencovom moru
pogledom prati
ribicu,
koja na kraju
zamiče
u rukav njegove bluze,
i pita se
da li će ponovo
doći ono sjajno vreme
kada će maršali
ponovo
uzeti stvar u svoje ruke
i
vratiti slavu
i ime
stare
Rusije.
***
NAJLEPŠA MAMA ZEMUNA
Ima mesnate usne
i neprekidno priča
gleda te pravo
u oči
dok joj diktiraš
svoj broj telefona
prilazi ti sve bliže
počinješ da osećaš
njen dah na svom
licu i lagano
uzmičeš
korak po korak
leđima već pritiskaš
zid
i više nemaš gde
i kada se napokon okrene
i ode
ostavlja ti svoje oči
svoje lice
svoj miris
bez kojih više ne možeš
odlaziš kući
i već sa vrata
pokušavaš
da je izbaciš
iz glave
ali ona ostaje
zuriš u telefon
čekaš da pozove
a telefon
ćuti
a i šta bi joj rekao?
ne poznaješ je
možda je luda
bolesna
ipak
proveravaš štek
kondoma
već dugo stoje
možda su se isušili
i opet
pokušavaš
da je isteraš iz glave
dimom
vodom
znojem
ne pomaže
na TV-u glumica liči na nju
hrapavi vokal na radiju
peva o njoj
i opet
gledaš u telefon
ona ne zove
a ti nemaš njen broj
čak ne znaš ni kako se zove
lupkaš nogom
o pod
šetaš po sobi
moraš da izađeš
negde
bilo gde
na ulicu
u park
kafe
teretanu
ona je unutra
čvrsto se drži
noktima
lepi se kao smola
u plućima
sipaš alkohol u sebe
ali to neće
da je spere.
***
VINO U TETRAPAKU
Još jednom
natežem vino iz flaše
šest evra boca
skupo
ali nije bogohuljenje
kao vino u tetrapaku
čekam ženu da se vrati
s posla
dok na TV-u
političar
čita svoje pesme
kažu da je
poezija
ono što niko ne razume
na drugom TV kanalu
kaluđer priča
da će žene
imati problem sa Bogom
ako nose pantalone
na filmu
neka devojka
pruža cigarete
kratko podšišanom tipu
ne pušim, kaže on,
imam astmu
a ona mu
dune dim u lice
verovatno zbog neraščišćenih računa
razmišljam o
Polu Šrederu
heroju
protivrečnih žanrova
nalik na
soft porn
previše znoja
bez
vidljivog razloga.
ako zaista
volimo
ovaj grad
hajde da mu
poklonimo
jedino što imamo
te sitne tragove
što ostaju
za nama
kada najzad
odemo.
