Nenad Živković
- poezija -
ČUDO JEDNO
Čudo jedno kako sve to
Pretvara se u trajanje
Bio mačka ili pseto
Maukanje il’ lajanje
Vrede više nego reči
Doneće ti večnu slavu
Nije važno ko je preči
Ni kome ćeš svoju glavu
Da ostaviš na kajanje
Čudo jedno kako sveto
Bio mačka ili pseto
Pretvara se u trajanje.
***
KRALJ, NAROD I MORE
Uvek je to tako u zlo doba
Kad neka čudna hladnoća stegne
Neko bi da se digne iz groba
A neko bi da u grob legne.
Tu je onda trka međusobna
Ko će dole, a ko ide gore
Dok ne nastane tišina grobna
I sve ne preplavi more.
I more tad počne da valja
Prosipa svuda talase duge
Na površ zatim izbaci kralja
Za njim idu njegove sluge.
Tu su i psi da za kralja laju
I sokolovi da za njega love
I tek tada negde na kraju
Ide nešto što se narod zove.
Narod koji mora da sluša
Da seje njive i pomera brda
A ako se pritom pojavi duša
Kralju se tada presto mrda.
I onda opet hladnoća stegne
I nastanu ona nesrećna doba
Kralj umesto da mirno legne
Prelazi preko sopstvenog groba.
I onda opet tišina grobna
Niko neće dole, svi bi gore
Ta večna trka međusobna
Još jednom hoće da nahrani more.
A more ko more i dalje valja
Opet prosipa talase duge
Ostavlja jadnog uplašenog kralja
I čuva smerno njegove sluge.
Ostaju i psi da za kralja laju
I sokolovi da za njega love
More proždire na svakom kraju
Samo ono što se narod zove.
Ne sme nikad da se javi duša
I kralju ne sme presto da mrda
Narod je tu samo da sluša
Da seje njive i pomera brda.
***
HLADNOĆA
Hladne ruke, hladne noge,
Hladno srce tiho čami
Hladne misli nekud vode
U planine hladne mami.
Šta ima u tebi važno
Ako ne znaš da se nudiš
Ako nemaš hladnu glavu
Da o svemu hladno sudiš.
Hladno čelo, hladna stena,
Hladne kapke mirno sklopi
Hladan prizvuk, neko zove
Od hladnoće zvuk se topi.
Izvedi me na tržište
Da vidimo kol’ko vredim
Kol’ko vredi ovaj mozak,
Kad da počnem da ga štedim.
Ohlađen ne vredi mnogo
Uz lobanju ne prianja
Hladna kuća prokišnjava
Hladna staza ne odzvanja.
Stepenice nekud vode
U dimnjaku nema dima
Paučina zamrznuta,
Za ruku me neko cima.
Hladan osmeh upućujem,
Hladne oči proždiru me
Hladna zima čuda stvara
Al’ ko čuda da razume.
Hladan čovek sad se greje
Da ne bude sam na svetu,
Zaveštavam ove reči
Smrznuće se još u letu.
***
DA BAR ZNAMO
Mi nismo hteli da vredimo
I kad smo vredeli mnogo više
Mi nismo znali da se štedimo
Neka se o nama priča i piše.
I dok smo brali grožđe
Mi smo se opijali
I kad smo pevali o ljubavi
Mi smo se ubijali.
I uvek su nam drugi krivi
I nikako da priznamo sebi
Da to što smo još uvek živi
Niko primetio ne bi.
Da mi o sebi ne pustimo glasa
I ne zapretimo legendom i mitom
I tada svet počne da talasa
I sve se izokrene pritom.
I da bar znamo da trajemo
Negde ponešto i da naslutimo
Kad zatreba - ‘ajde da lajemo
Ali kad je mudro - da ćutimo.
***
AVE CEZARE !!!
Da ti je da priđeš bliže
Da planeš kao buktinja
Ovde, naočigled svih
Da se priča vekovima…
Ave Cezare!!!
Nema više lutajućih duša
Na šta te podsećaju ove
Polurazrušene kuće
Svaki crep priča svoju priču…
Ave Cezare!!!
Osluškuješ li muziku bivših stanara
Bivši junaci i buduši izdajnici
Razmenjuju svoja bogata iskustva
Sviraju preglasno, sve se čuje…
Ave Cezare!!!
Znaš li na čijoj si TI strani
Opkoračio si hiljade godina
Ne bi li spojio nespojivo
Ne bi li pomirio nepomirljivo…
Ave Cezare!!!
Kuća trpi sve
Čovek koliko može
Zemlja proguta
I jedne i druge…
Ave Cezare!!!
Gledaj Cezare, Pompeja se budi
Ovde dugo nije bilo vulkana
Ni pravednog rata, ni nepravednog mira
Ostvaruje ti se san. Bićeš gospodar…
Ave Cezare!!!
Sinovi te neće prepoznati
Pomisliće da si svetac
Sa tim oreolom na glavi
Izgledaćeš kao žarptica…
Ave Cezare!!!
Ne poteži mač, ne ubijaj braću
Oni su zlopamtila, ni mrtvi ne praštaju
Zar ti to nije odavno poznato
Osveta mrtvih nadživljuje osvetu živih…
Ave Cezare!!!
Možeš li ući u mrak
A da ne čuješ krike
To se braća razračunavaju
Onako bratski, žestoko…
Ave Cezare!!!
Izvađenim očima zlato ne sija
Gledaj dublje, Cezare
Ćuti, gledaj, i ne izgovaraj
Krupne reči u sitne sate…
Ave Cezare!!!
Zamenili su ti redosled krstova
Trebalo je prvo gvozdeni, pa drveni
Raspusti legionare, siti su svega
Njima ratni plen, tebi legija časti…
Ave Cezare!!!
I ti si nečiji ratni plen
Digli su ti mnogo spomenika
Napisali o tebi mnogo knjiga
Ušao si u čitanke, pročitali su te davno…
MOJ CEZARE !!!
