Daliborka Kis-Juzbaša
- poezija -

ČAROBNA PESMA

Vetrenjača sam jednokrila,
bremenita vila,
belinom okrečena.

Šapat vetra prosim,
u sebi život nosim,
celom svetu prkosim.

Radosno škripe godine,
pod strehom gnezdo lastavice.

Mirišu sreće vesnice,
majske ruže, ivančice,
zuje male pčelice.

Zore rosu gaze,
dečijim smehom maze,

travnjake sunčane
skrivaju stare platane.

Vetrenjača sam jednokrila,
srećom bremenita,
neba plavog verenica.

Vedrinom jutra rađam
tužnima sne poklanjam,

jer…
Čarobna sam,
bremenita vila,

vetrenjača jednokrila.

***

KADA ĆUTIM

Poželim reći

Da klečaću
Usnama loviti jauke
Da uskoro će svanuti
Novi dan

I da ću prstima bol
S tvog lica brisati
Srcem srce
Grejati
Poželim reći

Da stapa se titraj
Tvog daha
Sa mojim uzdasima

I da večnost ti nudim
Sadeći cveće
Pred tvojim vratima
Rekla bih ti…

Da nisam ćutala

***

ŽIVOTOM PRISUTNA

Pod kamenom nisam.
Zmijska glava tamo spava,
lunjaju dva-tri mrava.

Ni u stablu smreke.
Tamo su samo misli daleke,
mrlje prošlosti,tamne fleke.

U oblaku nisam.
Usamljeno sam ga danima
pogledom pratila,

te, suze skupljene,
iz suvog bola isce|ene,
ne liče na mene.

Još samo u tebi me ima,
šapće mi daljina,
trnovita praznina
i jedna misao odsutna.

Životom sam prisutna.