Zoran M. Mandić
- poezija -
ODLAZAK U BOLNICU
(Za D.)
Možda ću baš ja
otići u tu
novosadsku bolnicu
Naduže
helikopterom
motornim sankama kroz dvorište do
zabačenog pavliona
napisati pesmu o zamračenosti
preko reči pristigli strah
Dvorac nasred sela
opčinjeno zauzet nagađanjem
tamo gde se devoojčice vrzmaju u
tatinim papučama.
naslonjene uz ogledalo slike
Usta
puna složenih rečenica
razgranatih u bolu zapostavljene
inter-punkcije
Želja za uspomenom ne boli
Neizlečiva vernost
Pristalost raspoređivanja u prethodnom
vremenu
Na
Obodu saveza pene i praha
Društva prideva
Loše upotrebljeni
glagoli
Dželat iz mraka izvlači sečivo
raseca obolele krajeve vaz-duha
Potpisuje ne-poznati izveštaj
Protokol zareza ispod grla
Može li se prezimiti duboko u rani
isterati proleće na poljanu prekrivenu
Nevažnim pogledima otupele svetlosti
Odozgo na dole premeriti put
Mala staza toplo migolji
Iznutra
Iz kutije prašnjavog kestenja
Sivog kamenog ob-lutka
Govori li to
Pozajmljeni jajasti
Kamenčić
Himnu nalazača u elegiji
Skrivenu Ljubav
okruženu
nepristojnim polagačima prava na
Lj-ubavnu svojinu
O prostih li bogataša čak i u ovoj pesmi
razvijene muke sa bolnicama
Doktorkama
Umišljeni čitači nepročitanosti
Marširaju
Novosadskom periferijom
Kako do-čekati pomoć
nedo-čekanom po-rukom
Dole
Raj je
Lista optužbi za ubistvo
Prerušeni lik sa četrdesetim
Nešto sviće
Suši se mastilo
Čuju se svici
Ko to tamo strahuje
Sombor, 22. januara 2008. god.
***
LEGENDA
(Seni mog brata Dušana)
Legende nisu u knjigama
Ilijdama i Odisejama
Rađaju se u zasebnosti Duha
rukom vazduha napisanog na
ontološkom
pergamentu vremena
U Pitagorinom pesku
Na sred poljane gde je mladi Galoa
branio čast ljubavi
dvoboja i matematike
Legende umiru u zoru
žurno
prolazeći kroz magična vrata
razobručene istorije
herbarijuma
akvarijuma i provizorijuma
nicanja
odlaze da bi ostali
imenima ulica sa
potpisima neobrisive stvarnosti
ostavljajući je budućnosti da ih
čeka
sačekuje rađanjem nove zore
bez njih
Sa Godoom u vozu
putuju i šestare svetom iluzije
U čijem soblju žive utetovirane u
svojim znacima
***
ZORAN M. MANDIĆ
BUDVA 2007
(lirski putopis)
Vreme je učinilo svoje
počistilo mnogo toga što je
stajalo na ulasku
iz oba pravca kada se pristizalo u
košuljama koje je posle 15 časova vožnje
trebalo oprati u
so umočiti da bi se more
prisetilo nekadašnjih pozdrava
dobrodošlice inscenirane drugim razlozima
Zašto inscenirane kada za nju postoji
domaća reč kao što postoji
domaći sir
domaća publika na Trgu pesnika
gde smo se nekada
pre Budvanskih pravničkih dana
konektovali
svako za svoju strast
od pre
Sećam se da sam tada govorio iz ove iste glave
Reči
okupljene oko nacrta motiva mojih budućih pesama i
sedeo na izglačanom kamenu sa podbočenim rukama
Ispod
sadašnjosti kao svaki buntovni govornik
Rapsod
makijavelistički osuđen na neuspeh
kao svaki onaj koji se olako odrekao prošlosti
njenih darova o koje se besramno ogluišila
uvek šarena budućnost
Prvih nekoliko sati Budva je ličila na
siromašnog gosta
ispred praznih mermernih soba luksuznog
hotela sa klima i džipi-es ili pretražnim
navigacionim pomagalima
U kome više ne stanuju ni
njegova oročena sećanja
Nisam je na silu uvlačio u razgovor
uz umilni porubljuvući Zlopijev glas
gledao sam kako sadašnjost kroz
iglu prošlosti uvlači prepredenu šarenu
Budućnost
nadziranu preživelim pogledima
onih što se hvale kako su se već
snašli u njoj
kako imaju ključeve za vrata na
ulazaku u sve
ženske vrtove sa
video zapisima tetovaža na njihovim butinama
kako ne umeju da se dive onom nedosegljivom
ispod kože što
ne miriši na zaklanu srbijansku jagnjetinu što im
kroz opori zadah
ovnovine
curi iz smešno nacrtanih usta na papiru od
privremeno iskamčene ljudske kože
One
najeftinije s kojom je na njima štedeo
Savet Rajskog Sveta
Adama i Eve i
nedodirljivih božijih Proglasnika
Anđeoskih senzacija
Srbi bi rekli čuda
Zadubljen u kritički tekst savremene Srpske pravne
retorike kao da sam se oglušio o njen poziv
A
bila je u lakoj letnjoj haljinici
našminkanija od Venecije u papučama od nade da će
nasred noći zaplesati samnom u Starom gradu kao
Citadela u kojoj ostade moja ravnodušnost dok sam uz
kanjon Morače grabio nazad u Srbiju umoran od
rastanka sa Dunavom
sav u mislima o Princezi koja me je plašila izgledom
Veštice
ne znajući da me je baš ona danju čuvala od ružnih snova
u kojima sam bez honorara u savremenoj Srpskoj pravnoj
Retorici
strane reči zamenjivao onim iz čisto Srpskog maternjeg rečnika
Divio se
njihovom strpljenju
životu u senci bez prozora čak i onog kroz koji
leti pogled na raskošno namagarčeni Splendid sa svojim
govornicima što pričahu o
legatu kao isporuci a o
restituciji kao vraćanju
Na povratku kupih malecke knjižice sa odabranim mislima
O
Nadi i Sreći
oni drugi kupiše nekoliko kilograma Srpske teletine i
Užičkog kajmaka
Bože s koliko su zadovoljstva potrošili takav novac i to u
sred Srbije namagarčene putnicima povratnicima iz
slovenskoplažne Budve
Iz nenadzirane
njene izgubljene uloge na Trgu pesnika
na kome je lepa mlada Norvežanka sedela na jednoj
plastičnoj stolici dok se
pastelnim portretom linija njenog lica
bavio neki nadobudni neostvareni slikar
tužan zbog svog ličkog porekla
A
Zlopi je na plus trideset pevao svoje porubljene
Šlagere
tešeći me Budvom koje više nema
Na Trgu pesnika
Sa nekoliko paklica Ronhila rekoh mu na odlasku
kao Kundera
Trg pesnika je uvek negde drugo kao i
Savremena srpska pravna retorika
Putevi i tako klize kroz tunele od jedne do
druge krivine
kao i strane reči izbezumljenje od onih kojima ih
zamenjujem u ovoj osvetničkoj putopisnoj pesmi sa
simpatijama prema Zlopijevom glasu s kojim je
gladio indekse refrena starih šlagera usred lajave
nepromišljene
Budućnosti
stranih nadzornika Budve i njenih sestara
po ocu i materi
devet Zevsovih kćeri
U Budvi, od 10. do 15. juna 2007. naopake godine
***
PUSTO OSTRVO
Malo je na zemlji mesta na kojima
postoji pusto ostrvo
kao nešto sasvim
Drugo
između brojnih pitanja samoće pomešane sa
Tišinom sa
njenim neotuđivim pravom na opise pristajanja u
koje ih uvlače nesmotrene opstrukcije misli
njihov dijalog sa natrpavanjem reči
Analiza
posrnulih u osetljivom raskoraku osećanja
razvaljenog crteža
Sveta koji postoji samo unutra i njegove
naglašene igre sa sa figurama vizuelnih otisaka
Njihovih popisa
Tetovaža
Ono
neoznačeno neprestano izmiče
Svakom
obeležavanju poseda
Gornjih i donjih vrtova fikcije
O
naslutama sa hipotekama prošlog
Ritma
promicivljijeg od svake nežnosti naslonjene na
imaginarne dokaze onog što se desilo kao
bezumna sebičnost ili još bezumnija
Ljubomora
Pusto mesto je ostrvo cveća ljubomore i njenih
kvarteta u čije
partiture nadzornici kvartova tišine
odlažu reči
Cvrkut
ne vraćajući ih u ležišta njihovih
tematskih rečnika
kataloga melodija
Niko
Ne treba da se troši na
sećanje
Drugih
Onih koji ne veruju u misteriju savršenstva
U
nadmenost s kojom se menja
Promenljivost gornjih i
Donjih svetova
Sve je svet čak
I
prozori olako podlegli tračevima pejsaža
sa enalaprilom i vazotalom
sa primirjem u sebi
Posle koga je sve drugačije
Pusto ostrvo
Njegova
imaginarna geografija
Privid da se na njega mogu iskrcati
Drugi tumači tišine
Na njega se stiže iz sna
Pripada
Onima u tajni
Tajna je Boginja Ljubavi
Neko je davno rekao
Postelja se može
kupiti
san
Ne
