SMISAO PISANJA
PIŠE ZORAN M. MANDIĆ
(mali esej o neporecivosti)
Pojam smisla nikada nije obuhvaćen u svojoj opštosti. Muke filozofa širile su tu neobuhvaćenost i njima unosile još veću konfuziju. Otuda i toliko praznih reči u zapisanim izrekama, bilo da su pisane “drugom”, ili, “samom sebi”, kao što je to činio Marko Aurelije Antonin. Pesnici su se na “drugi način” ophodili prema tom “velikom pojmu” posvećujući brojna pevanja likovima: ljubavi, sreće, božanstava, slave, ushićenja, radosti, prijateljstva, ili smrti. A, među njima posredovali u isticanju i krunisanju smisla, kao “vrhovnog božanstva” života.
Njihov dar za ubedljivost, pa čak i metaforičkog, kazivanja i zapisivanja svrstao ih je u najpouzdanije “apostole” smisla. I njegovog nedorečenog stanja unutar svakog ljudskog bića. U kome se čovek najsigurnije gnezdi. Odmara i čudi između talasa svetlosti i tame. I samopreračunava dosadnim brojkama, poznatim i nepoznatim statistikama i treperenjem knjigovodstvenog znakovlja. Možda i ne znajući da je svaki pojedinac po sebi – jedan smisao. Biblijski ukoričen u nisku duboko unutrašnjih pokretača njegove duše. I tela, koje se besciljno klati između oklevanja i pohote. Na osetljivom mestu ritamskog pripajanja jednog daha drugom. Na vremenskom pojilu uzneverenih sličnosti. I njihovih poremećenih, gotovo nepomirljivih, odnosa i veza sa razlikama.
Smisao je, govorili su religiozni filozofi, oblast verovanja. Iz koga mora biti isključen svaki oblik čulnosti. I sve pretočeno u zamišljenu sliku. Kao moguće iznenadno prikazanja odabranih. Rečitih, ali i dobro lektorisanih, svedoka. Njihovu prvopozvanost ne priznaje ni jedan istinski pesnik. Ma kako i ma koliko se trudili da ih zavedu. Za sobom,ili u svojim knjigama.
Pesma je uvek više stanje. Najviši nivo i stadijum bestelesne strasti. Vrh, ili apogej, kako su govorili Stari Grci, svega i svakoga. Pa, čak i onih koji tu strast nisu osetili. Zalutavši u magli sopstvenog bića. Među rečima, znakovima, pričama i njihovim limesima. I nenapisana pesma je to stanje. Ona uvek postoji i nikada se ne govori naglas. Slobodna je i nesahraniva. Smisao smisla je. Neporeciv. I njegov nemušti komentar.
