Nenad Stakić
- poezija -
CEO GRAD U VATRI GORI
Izlazim iz dugačkoga tunela
mala prilika u kožnoj jakni
prolazi sa svojim ljubavnikom
glava joj je oborena
nju je sramota moje pojave
osetio sam bol, bes, gnev, srdžbu.
Mala prilika u kožnoj jakni
noćas se spremala
na partiju heroina i seksa
sa svojim ljubavnikom
punim hepatitisa i ne zdravlja.
Mala kučko
nije problem samo u tebi
ovaj grad je truo
a po nekom učinjenom grehu bog me
je kaznio i tutnuo u Novi Sad
novu Sodomu.
Svi koji su drugačiji
ovde su kažnjeni na bol, večnu tugu
jer ovde svi sve znaju
nije odlika grada puno betona…
grad treba da diše
svežim zdravim plućima
a ne da se guši u hipokriziji
i crnilu srca ljudskoga.
Deset hiljada zombija
koje proždire đavo u prahu
opšti nemoral i haos
četristo hiljada predugačkih jezika
gledam druga kako pije pivo
on nema posao, podočnjaci mu crni
prijatelju ja ne mogu više
nikome da pomognem.
Mogu da skinem ovu ikonu sa zida
i da je stavim pod jastuk moj
da snivam lepe snove
jer samo u njima ja imam usne njene
samo u njima su oni koje sam izgubio
samo u njima je jedna divna devojka
koju sam davno poljubio
i koja mi je pokazala
da život ima sunce i dugu.
Zato ne želim da se budim
nek budem u dimenziji
izmedju stvarnog i ništavila
bojim se samo ako mi se približiš u snu.
da ću zauvek ostati tu, mrtav i bled
jer je tvoja ljubav moje sve
vilo sna lepoga
andjele sa belim krilima.
***
KAFANA
Sedeo sam sa ortakom u kafani
bio sam hronično bez para
tu su bila dva lika sa dna života
jedan se derao da pet meseci nije dobio platu
tip se napio i brljavio
ušli su policajci sa velikim ledjima
ova država počiva na lopovluku političara
i brutalnoj policiji
puno su me puta cimali na ulici
samo zbog imidža ili stava.
Panduri su igrali pikado
naša ulica nije imala pozornike
stalno se dešavaju tuče
obijačine i užasna galama pijanih retarda
a panduri su igrali pikado
dok nam je zemlja riknjavala
ispijali su kafu i cičali su uz pikado
otišao sam na ulicu
i šutao sam konzervu.
Danas će mi keva napraviti
neku vikendašku klopu.
posle ću pozvati drugara slikara
da bauljamo i pričamo nebuloze.
Grunula je kiša
panduri su još uvek
krvnički zabijali pikado uz osmeh
oblaci prekriše Novi Sad
uz grmljavinu.
***
KONDUKTERI
Čekali smo bus
i smrzavali se
bili smo klinčadija
i išli smo da izučavamo zanat
sneg je bio veliki i do kolena
držao sam
plavi radni mantil u torbi.
Na stanicu je došao
naš bivši profesor
u kožnoj jakni
ljubazno se javio
čuo sam da je dao otkaz
i da više ne radi.
Ušli smo u autobus
negde 2 stanice posle polaska
ušli su kondukteri
bili su to krupni i nadmeni tipovi
profesor je pogledao u zemlju
nije imao kartu.
Verovatno
i nije imao para da je plati
dostojanstveno je izvadio ličnu kartu
i dao je kondukterima
da upišu podatke.
Nikad neću zaboraviti
njegov pogled
koji nam je uputio
pogled siromašnog čoveka
oči siromašnoga čoveka
tuga, bol, dobrota.
Otišao je u svoj soliter.
Razmišljao sam o ovom dogadjaju
još dugo sam bruseći neki materijal
posmatrao dvorište
tu se motao neki pas lutalica
niko ga nije terao
već je kupio parčiće hrane
i veselo mahao repom.
Njega sigurno
neće startovati kondukteri
ili neki deo društva
ponekad mi se čini
da je biti pas lutalica
džumlutalica, džumara
-prava blagodet.
Pas je zbrisao
uplašen zvukom motora
velika brusilica
je kidala parčiće metala
u velikoj radnoj učionici.
***
MAGIJA PLAVE VEŠTICE
Našao sam čudnu staru zgradu
pozvonio sam na interfon
put me je vodio kroz hodnik
do stana jedne plave devojke.
Počeo je da pada oštar sneg
i osetio sam kako mi krv curi niz dlan
jer ju je taj sneg isekao
ona mi je otvorila vrata
imala je dugačke i lepe ruke
imala je velike plave oči i sobu punu slika
nekih bendova za koje nikad nisam čuo.
Prokleti oštri sneg
popio sam šolju čaja
osetio sam da je vreo
i da mi igra po stomaku
imala je čudne simbole
i čudne knjige po sobi rasute.
Noću kada sam zaspao,
osetio sam kako je nešto leglo na mene
masivno i teško, veštica koju sam voleo
često sam na nju mislio i pisao joj pesme
ubacila je magiju u moj život
ta magija mi je davala snagu da pišem divne pesme
i da su moji stihovi puni bola za voljenim bićem
ljubavni bol ima oštricu koja te kida.
Zalivao sam tugu vinom i pisao
vino potopi žalost nekad
noću kada sam pisao osetio sam da je ona tu
osećam njeno prisustvo
ona je negde iza i diše mi za vrat.
Noću kada zaspim
čuću kako mi orman pucketa
kako nešto leži na mome stomaku
pobediću strah jer to je ona
dama sa dugačkim rukama
plava veštica iz severnih mitova.
Vrelo vino mi se razliva utrobom
vrelo vino je pisalo ovu pesmu
pomešano sa votkom
a sve to sa uvojom plave kose
ona ce ući u tvoj život
i tu ostati
na nebu tvoje duše
po kome je prosuta sudba
uličnoga pesnika.
***
POVRATNIK IZ ZATVORA
(mesec novembar 2007-me)
Iza njega jedna velika kapija
ispred njega jedno veliko ništa
on ima nesto malo stvari,
ožiljak na glavi
a bezbroj u duši njegovoj
morao je da se vrati u gradić
gde su svi znali sve
gde hladan vetar duva
a ljudi žive od tuđih sudbina.
Malo blatnjavo
vojvodjansko selo
na sredini je crkva
a okolo
sujeta razgranata i čvrsta
ovo selo je jedna paukova mreža
sa 1000 paukova
ne možes pobeći od ljudske pakosti.
Kuća mu je bila pusta
otac i majka mrtvi
napolju pseća kućica
nema ga više,
tog malog stvora koji mu je donosio sreću.
Seo je u kafanu
u taj netaknuti 19 vek
seljaci su mu se smejali,
bio im je zanimljiv
a on je ćutao
mogao je da ustane kao dželat
i sve ih pobaca
pio je gorko vino i ćutao.
Put ga nanese na groblje
neko mu je polomio grob roditelja
i pobacao ga naokolo
odlazi on u divlji vetar
odlazi iz maloga sela.
On tu posao naći neće
ni ljubav neke devojke
pred njim je put velik
prašnjav pun prepreka.
Iza njega kapija ispred njega ništa
seljaci, paori, kmetovi
oni ne shvataju da su oni isto jedan zatvor
taštine, ogovaranja i ograničenja
kofer u ruci a sudba na putu.
Zbogom mesto u magli
sa plodnim poljima
nema više ničega tu
on odlazi
a boli ga biće njegovo
povratnik u pustahiju ljudsku.
On ide preko mosta u kaputu
i misli samo
na tanjir tople supe i neke likove
koji su sada zaključani iza rešetaka
moralnih, mentalnih, gvozdenih
pustahija je svugde ustvari
on je povratnik.
