Čedomir Ljubičić
- poezija -
MLIN SA ZAČINOM KARI
Na stolu je mlin
Sa krupnim zrnom
Začina kari.
Kotleti za njena gola ramena
Cvrkuću pod obešću vatre
Nespremne
Za natpevavanje rumenila.
Samo par velikih slika
Ostaće iza ovog obeda
Tragetski ukotvljenih strasti.
Obezbojeno telo
Povrća i morskih plodova
Goniocima praznine
Baciće rukavicu u lice.
Postiđenih nema.
Tek titraj
Vrištećih boja
Na bedrima racionalnih ljubavnica.
***
VELIKA SI
Velika si
U žeđi nezajažljivih butina.
Velika si
U zrelosti ženke
Žedne romantike
Kao uvoda
U nepojamni sudar
Neukrotive pomame prodora.
Velika si
U mom ugrizu
Za poslednju pobedu (u) umetnosti.
Velika si u nesrećnom rasporedu
Astrologije mladeža
Na leđima
Sa kojih pogled na guzove
Puca kao dobroćudna kremenjača.
Velika si u soku
Izjalovljene tačke kosmičkog trvenja
Nesposobne da rodi bilo šta drugo
Do želje za grickanjem
Zrele svesti neiscurelog mleka.
Velika si u udaru
Edipove vojske
Sa kopljem našiljenim u pravcu
Onostrane materice.
Bliži smo kraju !
Reči su otvorenije
Govori neposredniji
Uverenje da smo izdržali ovoliko
Zbog neiskrenosti
Veliko je
Koliko i umoreni zjap
Pomodrele usne
Usporene epopeje
Velike devojke
U velikom izdisaju.
Ljubavi.
***
GOVOR
Sazdani u mekoti
Paperjaste navike doba
Isporučili smo sentence
Bez treptaja i daha
Zatečeni smislom.
Samoća je gugutala
Opčinjena rasplivavanjem.
Mislili smo
Na
Čkiljave svetiljke ,
Dugačke hodnike ,
Noćne straže ,
Zebnju u košmaru ,
Virusom zaokruženu taštinu ,
Vaniti Fair
Coco chanele- mademoiselle
Downing Street
Broj 10.
Slasno ujedali tela
Manga ,kivija i marakuje.
Nismo ni primetili
tragove kvarnih zuba u otisku
Loše raspoređenih rečenica.
Sudbina nakane da stignemo
Kuda smo naumili
Primakla se beznačaju
Zbog soka tonske čistote.
Govorili smo.
Ritmikom ljubičaste Georgine.
Mameći temperament
Na jalove zamke pogužvane istorije.
Zadivljeni
Utvrđenjem blagih boja
Okovani
Ledom poniženog muka.
Ćutanje zrači lepotom
Onda kada ima ludost govora.
***
NOĆ PLAVE PELERINE
Noć je
Zaogrnula plavu pelerinu.
Kanonada mirisnih pećinica
Potresa grad
Sklon depresiji.
Noć
Stisnuta uz rascvetale
Utehom bogate bezdane
Samuje
Jutrom
Ogoljena
Razvijorenim barjacima praznine.
Na ovalu
Ispunjenih čula
Seksipil nepogledanih žena
Ignoriše promičući oblak
Dogoreva
Listak
Dosećanog ustrepelog dana.
***
OSUĐEN ISTINOM
Osuđen sam istinom
Kao toliki drugi ,
Koji umakaše prste
U nespokojem nahranjene
Korove tragova.
Ležim na leđima.
Iščekujem
Dolazak praštanja ,
Silazak
Umivenog oka.
Spremnog i na osuđujući domašaj.
Ćelije kote
Tišinu
Kajanje i gnev
Vrata su
Neprobojni čemer vrhunskih ključara.
Prašina titra u poslednjem pokušaju
Da deoba zrna ispadne pravedna.
Na svaku glavu po jedno.
Za svaku šaku taman toliko
Da kliz potraje.
Tiši sam od kamena u vodi.
***
JA SAM TAJ PAS
Ja sam taj pas
Sa malo laveži i malo dara
Kog vabi oglas na zidu samoposluge
Njuškam po kutijama i kesama
Tražeći milost
Boljih gospodara.
Njuškaću oblake uvijene u krzno
Oglodaću kosku do sudbinske srži
Olizaću rane
I izlečiti se od ljubavi čiste.
Povremeno ,
Baciću pogled na oglase poderane
Zarežaću
I dopisati još ovo
I psima i ljudima – bolesti su iste.
Rado bih ti malo pozajmio misli
Drevne mudrosti s pedigreom
Radost repa i sjaj pseće ćudi
Skazaljkom pohlepe izmerićeš sunce
Nagrada nalazaču sledi
Vi ste bolji psi !
Mi smo verniji ljudi !
Njuškam po kutijama i kesama
Volim društvo ,
Smeta mi čamotinja
Tražim milost boljih gospodara
O Kako vam je sličan majmun
Ta odvratna životinja.
***
METAFORA VAPAJA
Kad svetlost ugasne
Mrak leže vapaje
Vatra
Utire put neklonuću
Ako je odsjaj duše oprao lice
Kuraž je sisa
Iz koje
Možda neće poteći mleko
A možda će se
Okeani daviti
Kako
Vapaj obijiti metaforom
Kad jasnost
Uzima danak
Kada su ubili Arhimeda
Krugovi su počeli da misle
***
PREDANJE O SISI
Prsima na bajonete!
grudima
belinom
obimom planete
na sukrvicu glasnih noževa.
Prsima na bajonete!
ne čekaj priču
da otkotrlja prideve,
ne čekaj imenicu
da obeščasti biblioteku,
udeni slobodi zavisnost od lepote.
Sedamsto hiljada svitaka od papirusa
pretvori u jednu jedinu
puškicu.
Ne mogu ti noževi ništa
ni skućeni posinak groma,
ni matrona izbrušenog svetla,
ni verolomni karakter dijamanata
gola prsa
melem su za izdaju strasti.
Samo tvoja gola prsa
zastave su za ruke,
znamenje za oko
podojeno jurišom
u predanje o sisi.
Melodija za horove
tekst za recitale
za muzeje bajonete
za usne i ordenje
grudi
svete.
***
OTMENOST
Nema otmenosti
otmenost je mrtva!
kraljevi blata
razlili se gradom
sonatom uklještene kičme.
Usoljene priče
o eleganciji drveta
čame u fiokama
katastarske opštine odmrznutih.
Sad hodaju, trče, skaču
zaoglavljuju,
zaskakuju,
ubiraju, zatiru, zatvaraju
firmiranim smeškom,
brendiranim licemerjem.
Nema otmenosti
otmenost je mrtva!
egzilom zaveštane prašine
otpozdravlja
mogućem
pogledu iznutra.
