Vida Nenadić
- poezija -
ZLATIBORU
Da li je
zelenija
voda jezera
ili izvora
od zelene iglice
na jeli
ili na boru?
Da li je
zeleniji
vazduh ili ljudi
na Zlatiboru?
Da li je
zeleniji list
od zelenog voća
po tvom izboru?
Da li su
zeleniji pogledi
iz zelenih očiju?
šta li je …
šta li je …
od čega zelenije?
I ima li
išta zelenije
od zelene trave,
od ove
zelene planine,
i od noći ove
modro plave?
***
DA LI SAM
Da li sam to život sanjala,
ili sam živela san?
Nedosanjan.
Da li sam to tražila izvore,
ili su izvori tražili mene?
Još tražim odgovore.
Da li sam prećutala neke istine
ili su neke istine prećutale mene,
i ostale nedorečene?
Da li sam se bojala?
I da li se još bojim?
Da li me je to strah da postojim?
***
TEBI GOVORIM
Neću da ti gledam ograde.
Ne zanima me
ni da li je trava zelenija
sa druge strane.
Neću da se
dok sam tu,
kockam sa životom.
i gubim u tvom mraku.
Neću ni da preskačem
sve te žive ograde.
Tebi govorim,
hej, grade!
I dok ulice tvoje
tuđe korake broje,
ja se vraćam sebi
u tebi.
***
OVDE
Ovo ovde izgleda
i nije zemlja…
Ovde se baš ništa ne zna…
Ovde se ne ceni ničije vreme,
ni teritorija…
Ovde se istorija stalno ponavlja…
I sve to je
bez pravog početka i bez kraja
i bez iskrenih osećaja…
Ovde smo svi
već dugo
naviknuti na loše vesti…
Ovde više ništa
ne može da nas iznenadi…
A nešto lepo bi baš moglo…
***
PREDEO KOJI SANJA
Juče
ostrugaše komšije krušku
na međi.
A ja još čujem njen pad,
mada sad
kroz prozore
lakše vidim zvezde.
Danas,
dok ceo predeo sanja,
ja gledam nebo
preko panja.
I plaše me
svi umrli,
žuti listovi
i drhtaji suvog granja.
