Sanja Medar
- poezija -
DODIRI
Želim da zaspim pod tvojim dodirima,
da me uspeava tvoj dah,
ono što sam bila,još uvek sam.
Još uvek si zarobljen u meni,
a ja te još uvek čekam.
Kajem se zbog predanosti,
dok te gledam,
u svojim očima.
Upisan minus, crtica
priželjkujem tvog dah,
kao smirenost koja lebdi.
Okrenuo si se na drugu stranu,
svesno i savesno,
ja sam posmatrala tvoje ruke,
a ti si osluškivao moje uzdahe.
***
POGLED U OČIMA
U tuđim očima sam te prepoznala,
ti si bio deo njega,
nemogućnost izbora,
i kamen koji zaostaje za vremenom.
Oko njega je sve pupilo,
vreme je oduzimalo daha,
a oblaci su se nizali
kao razbarušeni
pramenovi tvoje kose.
Imao si ćudljiv
pogled u očima,
pitanja koja se nižu,
tanka i dovoljno brza,
za trenutke teškog uzdisaja.
On je tu,a ti nisi,
poslednji ples,
bez vođstva,
neizvesnost u kapljicama
tamne vode.
On mi priča,
ja ga nečujem,
osluškujem njegove pokrete,
želi da znam sličnosti mana,
da se ne bi ugasio plamen znateželje u meni.
***
NAUČI ME !
Nauči me da letim
želim da padnem sa visina.
Nauči me da želim
kolebam se između mira i bogastva.
Nauči me da mislim
želim da kažem mnogo puta «Ne!».
Nauči me da stanem
želim da odmorim malo.
Nauči me da volim
jer lako je misliti na nju
a teško je doći do nje.
