Nikola Živanović
- poezija -
TRUBADUR
Kraj mene si dok pišem pesme,
Tajno, dok spavaš snom za dvoje.
Pišem ih tebi, al ti ne smeš
Nikad saznati da postoje.
Posle grljenja, kad se skrije
Žar strasti, kad se zgasi zanos,
Hoću da znam da ništa nije
Ni izgubljeno ni kazano.
Mazim ti ruke i tvoj gusti
Pramen, ramena, topla, meka.
Kad te izbliza volim, pusti
Da ti bar pišem iz daleka.
***
SIDRO
Skamenilo se more,
Betonski valovi ćute,
Na tvrdom nebu, gore,
Kalendar broji minute.
Sa zatvorenog svoda,
Nikako vetar da dune,
Katarka moga broda
Spokojno sanja monsune.
Sve mirno stoji samo
Moj put od sene je kraći
A mrtva bura tamo
Nikad me neće pomaći
***
TREŠNJE U JAPANU
(haiku)
Harikiri kikiriki!
Joj što volim u Japanu
Lepeze i lepe peze.
Da li ima išta lepše
Od japanske lepotice?
Ispod lica drugo lice,
Ispod suknje nogavice.
Na japanskom, na jeziku kako li se kaže
Kada jedna žena stoji, a oko nje mnogo buba ,
A svaka se nešto češka, svaka nešto umiva se,
Dok sa vedrog neba ptice lete gore, lete dole?
To japanski zvuči, pardon, to japanski zveči.
Pa kako se to na japanskom kaže samo u jednoj reči?
Aprilili harikiri!
Jedna mala kamikaza
Mamina je bila maza.
Dok su male kamikaza
Vole da ih bištu, paze,
Onda lete, lete, lete
– Čika Jovo, gde ja stadoh ti produži,
Onda zbogom svete.
Volim japanske trešnje, one sitne, sa košticom veličine duše.
Koje tako lepo zastanu u grlu kao dobar dan pred prvim komšijom,
Kao ljubavni uzdah pred Vinojlinim ocem
koji se onda vrati u grlo, u dušnik, u srce, unatraške!
Sitne kao perut od vaške.
Marija i Hari Kiri
Nisu rod, nisu u Japanu
Živeli su svak na svoju stranu:
Ona je umrla od radiacije,
A on je celog života
Pravio rok kompilacije.
